Dojenje se često opisuje kao nešto prirodno, gotovo instinktivno, a ipak mnoge žene već u prvim danima majčinstva otkriju koliko ono može biti zahtjevno, bolno i emocionalno intenzivno. Između očekivanja, umora, oporavka nakon poroda, oprečnih savjeta i osjećaja da bi trebale znati, lako se izgubi ono najvažnije – povjerenje u vlastito tijelo i osjećaj da kroz to iskustvo ne moraju prolaziti same.
Upravo su iz vlastitih teškoća s dojenjem Ivana Ilijin i Jovana Simin, liječnice iz Srbije, sestre blizanke i majke, počele dublje učiti o ovoj temi, a zatim su svoje znanje pretočile u Akademiju za dojenje. Njihov pristup ne počinje osudom ni pritiskom, nego razumijevanjem. Jer, kako i same naglašavaju, dojenje jest prirodno, ali okruženje u kojem žene danas rađaju i oporavljaju se često je daleko od uvjeta koji bi prirodan početak dojenja podržali.
Povodom Međunarodnog tjedna dojenja razgovarali smo s njima o najčešćim problemima zbog kojih im se majke obraćaju, mitovima koji i dalje opstaju, ulozi partnera i zdravstvenog sustava, pritisku da se doji pod svaku cijenu te o tome kako razlikovati normalnu prilagodbu od trenutka kada je pomoć doista potrebna.
Njihova poruka pritom ostaje nježna, ali snažna: majku ne određuje koliko je dugo dojila ni je li sve išlo prema planu, nego ljubav, trud i briga koju je pružila u okolnostima koje je imala.
Ovaj razgovor posebno je osoban i zato što su obje trenutačno ponovno trudne. Iako danas imaju više znanja i iskustva, otvoreno priznaju da svaka trudnoća, svaki porod i svaka beba donose novu neizvjesnost. Ovoga puta u sve ulaze s još više povjerenja u intuiciju, spremnije traže podršku i svjesnije prihvaćaju da ni liječnice ne moraju uvijek imati sve odgovore.
Možda je upravo u tome najvažnija lekcija ovog intervjua – da dojenje nije test majčinske vrijednosti, već odnos koji traži vrijeme, znanje, sigurnost i podršku. A kada žena osjeti da je netko vidi, čuje i ne prosuđuje, tada i ono što je teško postaje barem malo lakše.
Obje ste liječnice, sestre blizanke i majke. Koliko su vaša osobna iskustva s dojenjem utjecala na nastanak Akademije za dojenje i način na koji danas pristupate drugim ženama?
Mnogo! Zapravo, počele smo da učimo o dojenju zbog poteškoća sa dojenjem koje smo imale kada smo postale mame. To nam pomaže da bolje razumemo i podržimo mame sa kojima radimo.
Često se govori da je dojenje prirodno, ali to ne znači nužno da je od početka jednostavno. Zašto mnoge žene ostanu iznenađene teškoćama koje se mogu pojaviti već u prvim danima?
Dojenje jeste prirodno, ali se okruženje u kome danas živimo udaljilo od prirode. Nismo toliko okružene ženama koje doje, prakse u porodilištima često ne idu u korist dojenja, počev od razdvajanja mame i bebe, indukcije i drugih intervencija koje otežavaju uspostavljanje dojenja i sl. Čim ne poštujemo prirodu, nailazimo na teškoće.
Na početak dojenja mnogo utiče sam porođaj, kako se mama oseća, koliko podrške i znanja ima. Poteškoće proizilaze i iz načina na koji bolnički sistem funkcioniše, ali i iz toga što žene često očekuju da će u porodilištu dobiti edukaciju o dojenju i pratkičnu pomoć, a nažalost to često nije slučaj.
Najbolje ovo vidimo po tome koliko lakše bude ženama koje su se u trudnoći pripremile za dojenje, koje znaju šta da očekuju, zbog čega da ne brinu bespotrebno, šta da preduzmu ako se poteškoće jave. Što nam je jedna mama nedavno rekla: Nije problem ako problem nastane, kada znamo šta da preduzmemo.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Koji su najčešći problemi zbog kojih vam se majke obraćaju i u kojem bi trenutku trebale potražiti stručnu pomoć, umjesto da čekaju da se problem riješi sam od sebe?
Najčešće nam se mame javljaju kada ih dojenje boli, beba ne napreduje dovoljno, kada ima grčeve ili bljucka, kada se zagrcnjava na dojci, kada se buni ili odbija da sisa, kada žele da izbace dohranjivanje ili prestanu da koriste silikonsku bradavicu.
Najbolje je da pomoć potraže čim osete da je dojenje borba ili su zabrinute da li je sve u redu. Što se pre reaguje, lakše i brže dođe do poboljšanja.
Koji mit o dojenju najčešće čujete, a voljele biste da ga konačno prestanemo prenositi budućim majkama?
Da dojenje mora da boli i da mamino mleko može biti nekvalitetno.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Kako razlikovati uobičajenu prilagodbu na početku dojenja od situacije u kojoj beba možda ne dobiva dovoljno mlijeka ili ne prihvaća dojku pravilno?
Najbolje je da mama prati svoj osećaj i obrati pažnju na to kako beba hvata dojku, da li je dojenje boli ili je ugodno, da li se beba muči na dojci ili lepo ritmično guta, da li je beba zadovoljna nakon podoja, da li redovno puni pelene, da li lako prazni stolicu, da li primećuje nelagodu kod bebe, da li joj se čini da mnogo plače, kao da je stalno gladna ili je nešto muči, možda je zgrčena ili ima žuljeve na usnama, crvene brazde na vratu i slično.
To sve upućuje na to da bi bilo dobro poraditi na pravilnom hvatu. Nekada su simptomi suptilniji, mama “samo” oseća da nešto nije ok, da treba da bude lakše. To je dovoljan razlog da potraži pomoć.
Mnoge žene osjećaju velik pritisak da moraju dojiti pod svaku cijenu. Kako promovirati dojenje, a pritom ne stvarati osjećaj krivnje kod žena kojima ono ne ide prema planu ili ga ne mogu nastaviti?
Jako je važno da se informacije o dojenju dele na empatičan način, sa razumevanjem kroz šta žena koja ima poteškoća prolazi. S druge strane, postpartum je hormonski, emotivno i psihološki izuzetno intenzivan period i važno je da žena čuva svoj mir i bira koga pušta u svoj prostor, kako fizički, tako i virtuelni.
Iskustvo nam je pokazalo da dojenje po svaku cenu ima preveliku cenu. Iako je dojenje često izazovno, ipak mnogo lakše bude kada žena puni svoje baterije i traži pomoć i podršku, da bi mogla više od sebe da da bebi. Nažalost, nemaju sve žene podršku i onda je važno da rade u skladu sa svojim mogućnostima i okolnostima.
Važno je da mama bude nežna sa sobom i svesna da je radila najbolje što je mogla u tom trenutku.
Koliko na uspjeh dojenja utječe podrška partnera, obitelji, rodilišta i zdravstvenih djelatnika? Što majci u tim prvim tjednima uistinu treba čuti i dobiti od svoje okoline?
Mama se tokom porođaja i u postpartumu, otvara da bi rodila bebu i sa njom se povezala, ali je to otvaranje čini ranjivom na sve što iz okruženja može doći. Nekada ljudi iz sopstvenog neznanja i zabrinutosti kažu nešto povređujuće, poput: “Da nije gladna? A da joj daš malo formule?” i sl.
Uloga partnera je da stvori sigurno okruženje, da zaštiti mamu i bebu od nepotrebnih komentara i osoba koje im narušavaju mir. Osim toga, s obzirom na to da su skloni logičkom i praktičnom razmišljanju, tate mogu mnogo da pomognu sa nameštanjem za podoj, presvlačenjem, kupanjem i sl., da mama ima par trenutaka za sebe.
S obzirom da smo lekari, svesne smo nedostataka zdravstvenog sistema i nedovoljnog znanja zdravstvenih radnika o dojenju. Prakse koje su u svetu već decenijama prepoznate kao značajne za bebin najbolji početak života, poput nerazdvajanja mame i bebe nakon carskog reza, kontakta koža na kožu, čak i u jedinicama intenzivnog lečenja, dohranjivanja adaptiranim mlekom samo kada je to zaista neophodno, kod nas su nažalost i dalje retkost.
Sistem se sporo menja, ali uprkos tome svaka žena može sebi olakšati uspostavljanje dojenja, bez obzira na okolnosti i podršku okruženja. Mnogo znači edukacija o dojenju još tokom trudnoće, jer je manje nepoznanica i nesigurnosti kada se beba rodi, pa mama može više da se posveti oporavku i uživa u svojoj bebi.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Kako povratak na posao, manjak privatnosti i nedostatak vremena utječu na nastavak dojenja te što bi poslodavci i društvo mogli učiniti da ženama olakšaju taj prijelaz?
Na našim prostorima, hvala Bogu, većina žena se vraća na posao oko prvog rođendana, a ne nakon svega nekoliko nedelja ili meseci, kao što je slučaj u Americi i nekim evropskim zemljama, poput Švajcarske i Francuske. To je velika prednost.
Ipak, često se predstavlja da je to trenutak kada treba prekinuti dojenje, što nije tačno. Većina dece ima potrebu da sisa mnogo duže od toga. Prema antropološkim studijama, većina bi sama prestala između 2 i 7 godina. Ženama koje duže doje dojenje je veliki resurs. Da, ima i svoje izazove, ali mnogo znači za povezivanje sa detetom posle razdvojenosti tokom dana, kada je dete prehlađeno ili prolazi kroz velike promene u životu.
Rad od kuće, kada je to moguće, bi verovatno za mnoge mame bio dobra opcija. Osim toga, mogućnost da radi pola radnog vremena do detetovog trećeg rođendana, postepen povratak na posao, dodatne pauze na poslu za podoj ili izdajanje.
Društvene mreže ženama donose mnogo informacija, ali i mnogo kontradiktornih savjeta. Kako prepoznati pouzdan izvor i koje brze trikove s interneta ne biste preporučile slijediti bez stručne procjene?
Nekada je zaista teško proceniti i ženama preostaje da se oslone na svoju intuiciju kada biraju čiji će savet poslušati. Osobe koje zastrašuju žene obično nisu one koje treba poslušati. Svi saveti koji sugerišu da mama ne treba da odgovari na bebine potrebe su loši saveti, poput: mora da sisa na 3h, pusti je da plače – tako širi pluća, treba sama da se uspava, ne daj joj da sisa tokom noći – tada treba da spava, ne daj da te koristi kao dudu i sl.
Brzi trikovi sa interneta, tj. saveti koji se univerzalno dele, a neće svima pomoći i nekim ženama mogu napraviti ozbiljne probleme su: izdajaj se nakon svakog podoja, ponudi joj dohranu, ako uzme znači da je gladna, ako se beba budi noću znači da je gladna, ako plače posle podoja, znači da nemaš mleka i moraš uvesti dohranu, ako beba ima žuticu, mora dobiti adaptirano mleko.
Koju biste poruku tijekom ovogodišnjeg Svjetskog tjedna dojenja željele poslati trudnicama, majkama koje upravo prolaze kroz težak početak i ženama koje osjećaju da njihovo iskustvo dojenja nije bilo dovoljno dobro?
Trudnici: Edukacija o dojenju pre nego što se beba rodi će mnogo pomoći da se osećaš sigurnije i mirnije.
Mami koja prolazi kroz težak period: Nisi kriva. Radiš najbolje što možeš i znaš. Činjenica da ti je stalo i da se toliko trudiš te čini najboljom mamom koju tvoja beba može imati.
Ženi koje bi volele da su imale lepše iskustvo: Radila si najbolje što si mogla u tom trenutku. Da li si uspela da dojiš kako i koliko si htela ne definište da li si dobra majka. Žao nam je ako nisi dobila podršku kakva ti je trebala.
Obje ste trenutačno trudne i ponovno prolazite kroz razdoblje iščekivanja. Doživljavate li ovu trudnoću drukčije sada kada imate više stručnog znanja, ali i vlastitog majčinskog iskustva?
Apsolutno! Sa svakom bebom prođemo ono što nam je u tom trenutku potrebno. Svaka trudnoća i dojenje nas približe sebi, svojoj snazi i intuiciji. Mnogo bolje osetimo šta nam je potrebno, a ovoga puta više nego ikad tražimo podršku.
Razmišljate li već o svojim novim iskustvima dojenja i postoji li nešto čemu ćete ovoga puta pristupiti opuštenije ili drukčije nego nakon prethodnih poroda?
Iako imamo više znanja, svesne smo da izazova sa dojenjem može i sada biti, jer svaka beba nosi neko novo iskustvo. Zato ćemo se pored znanja osloniti na intuiciju i prisutnost sa bebom da čujemo šta nam poručuje.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Iako svakodnevno savjetujete druge majke, postoje li i kod vas strahovi, pitanja ili nesigurnosti vezani uz porod, prve dane s bebom i dojenje?
Svakako da postoje nesigurnosti, jer su trudnoća, porođaj i dojenje inicijacije koje ne možemo kontrolisati. Međutim, ovog puta smo više prigrlile neizvesnost i pratimo sa čime nas neke situacije dovode u dodir. Mnogo je drugačije kada primimo mudrost koje one nose.
Kako izgleda zajedničko proživljavanje trudnoće dviju sestara blizanki?
Ne poredimo iskustva, nego se trudimo da jedna drugoj budemo podrška i oslonac.
Što biste voljele da vaše buduće bebice jednog dana znaju o razdoblju u kojem ste ih čekale i o ženama koje ste tada bile?
Ivana: Meni je ovo razdoblje još posebnije jer znam da ovoga puta nosim devojčicu. Svesna sam da će moje iskustvo oblikovati i njeno viđenje svog tela, pristupa važnim životnim inicijacijama kakve su trudnoća, porođaj, dojenje. Presrećna sam da ću moći svojoj devojčici da prenesem znanje i iskustvo.
Jovana: Ono što meni ovo trudnoću čini prilično različitim od onih do sada je što su deca starija i svesnija šta znači nova beba u porodici. Divno mi je što oni primećuju promene na mom telu, postavljaju pitanja o trudnoći, porođaju, dojenju. Sigurna sam da će to uticati na njihove poglede i stavove na ove teme. A što se bebice tiče, mislim da već sada oseća koliko je voljena i koliko joj se svi radujemo.
Foto: privatna arhiva
MOGLO BI VAS ZANIMATI: Čitate li djeci na odmoru? Donosimo 3 preporuke slikovnica za ljeto